Музичка школа „Коста Манојловић“ отпочела је са радом 1. септембра 1939. године, као издвојено одељење музичке школе „Станковић“ из Београда, у трособном стану у Светосавској улици. Од тада, па све до 1949. године, школа је радила у врло тешким условима. Простор у коме се одржавала настава је морао често да се мења, није постојао ни адекватан инструментариј ни нототека.

1949. године школа је добила статус редовне шестогодишње и бесплатне школе, а од 1954. носи име Косте Манојловића, и својом даљом делатношћу достојно представља нашег познатог музиколога, композитора, оснивача и првог ректора Музичке академије у Београду.

Ново пресељење које је уследило 1957. године значило је и нову етапу у развојном путу школе. Тада су добијене просторије у згради Дома културе, на месту данашњег Дома спортова „Пинки“. Музичка школа тражи, у то време, своју афирмацију и своје место у културном животу Земуна. У циљу пропагирања музике, 1961. године, у новоотвореној сали музичке школе, отпочиње се са организацијом концерата названих „Земунске музичке вечери“. У том периоду често су се могла чути изузетна уметничка остварења наших и страних извођача. Године 1970. срушен је Дом културе ради изградње Дома спортова (данашњи Пинки). Захваљујући ангажованости управе школе и разумевању надлежних, добијена је нова локација и за неколико месеци је изграђена садашња школска зграда која је почела са радом 6. фебруара 1971. године.

Због реномеа и све већих успеха ученика, закључено је да су се стекли услови за отварање средње школе, па је првог септембра 1979. године уписано одељење првог разреда средњошколаца. Школске 1981/82 године школи је припојено специјално одељење, ранија Музичка школа дома за ученике оштећеног вида „Вељко Рамадановић“. Ово одељење данас образује ученике клавира, виолине, хармонике, кларинета и соло певања. За потребе ове деце школа, једина на територији Србије, поседује софтвер и штампач за штампање нота на Брајевом писму.У непосредној близини градског парка, заједно са Земунском гимназијом, Пољопривредним факултетом и две основне школе ова школа чини образовно језгро Земуна. На територији Новог Београда и Земуна то је једина средња музичка школа. Привилегија великог прилива деце је један од разлога сталног процеса усавршавања организације наставе и прилагођавања савременим стремљењима у образовању.

Учење музике се одвија у три образовна циклуса:

  • предшколско образовање (који обу- хвата музички вртић, музичко забавиште и припремни предшколски програм)
  • основно музичко образовање
  •  средње музичко образовање

Настава се организује у три одвојена простора – у матичној школи, затим у одељењу за слабовиду децу „Вељко Рамадановић“ и основној школи „Лазар Саватић“. Са око хиљаду ученика и 140 наставника и ваннаставног особља, школа је једна од највећих у Србији. Данас у школи постоји седам одсека: за клавир, гудачке инструменте, дувачке инструменте, соло-певање, хармонику, гитару и одсек за музичку продукцију и снимање звука. Основно образовање до сада је стекло око 3000 ученика а средњу школу завршило је око 650 ученика.

muzicka-skola-kosta-manojlovic

Клавирски одсек

Клавирски одсек је један од највећих ослонаца музичке школе од настанка па до данас. Првих година постојања формирано је неколико класа, да би данас тај број достигао тридесетшест. Нижу школу похађа преко 350 ученика, а средњу око 35. Први кораци се чине у припремном предшколском програму , а на крају средње школе дипломирају са програмима класичне музике у трајању и до сат времена. Поред соло наступа, веома велики број ученика учествује у камерним ансамблима свих других одсека, а често наступају и као солисти школског оркестра. Наши наставници су оспособљени да воде ученике од првих нота па све до целовечерњих концерата и престижних такмичења. Статистика каже да смо, ако не најквалитетнији онда међу водећим клавирским одсецима србије. Живот унутар одсека је веома богат: преко целе године се организују интерни часови, концерти класа, семинари, посете другим клавирским одсецима београда и србије… Поздравља се и пожељна је свака добра иницијатива.

Гудачки одсек

Гудачки одсек постоји од оснивања школе 1939. године. Од оснивања одсека до данас многи ученици су остварили запажене резултате на многобројним домаћим и међународним такмичењима и Фестивалима, освајајући високе награде.
Године 1979. гудачки одсек почиње са радом и у средњем музичком образовању. Данас одсек има 20 класа виолине, 2 класе виоле, 3 класе виолончела, класу контрабаса, гудачки оркестар ниже школе и гудачки оркестар средње школе. Врло је значајно неговање камерног музицирања у нижој школи које не постоји као обавезан предмет. Пријављивање ученика за полагање пријемног испита је у мају месецу, а полагање пријемних испита је у јуну.

Дувачки одсек

Дувачки одсек формиран је 40-их година XX века и током година на одсеку су предавали многи еминентни професори, формирајући високе критеријуме на одсеку.
Одсек обухвата наставу из 7 различитих инструмената, коју држи 13 професора: флаута, обоа, кларинет, труба, хорна, саксофон и тромбон. Интересовање за дувачке инструменте не јењава и исказује се великим бројем деце на пријемним испитима који се одржавају у јуну сваке године.
Као специфичности нашег одсека издвајамо: Флаутска секција располаже легатом флаутисте и педагога Миодрага Азањца који садржи нотни материјал и аудио снимке из флаутске литературе и снимке Хора флаута. Од 2004. године активна је Асоцијација флаутиста Србије «Миодраг Азањац» која организује годишњи «Флаута Фест» уз подршку Министарства за културу, афирмишући флаутско извођење у Србији кроз концерте и семинаре. Председник Асоцијације је професор Растислав Менђан, а више информација можете наћи на сајту. Такође, наш колега професор кларинета Радивој Лазић изузетно је активан и као аутор. Написао је 30-ак књига за кларинет које су заступљене како у настави тако и на концертним подијумима.

Одсек хармонике

Почетак наставе хармонике датира из школске 1947/48 године. Од 1954/55 школске године на одсеку су постојале две класе, које се седамдесетих година проширују на шест. Од 1.9.1979. године почиње са радом и настава у средњој школи. Професори одсека хармонике интензивно и активно учествују на организацији и унапређењу наставе хармонике. У плану је интензивнија сарадња са колегама на одсецима хармонике у свим београдским музичким школама, кроз заједничке концерте и размену искустава а ако буде могуће и у другим градовима Србије. Неизоставно су присутни на свим семинарима који се организују у нашим већим центрима, а такође амбициозно и стручно доказују своје педагошке успехе припремајући ученике за такмичења у земљи и иностранству. Сви заинтересовани могу у мају да се пријаве за полагање пријемног испита, који се одржава у јуну сваке године. Од деведесетих година прошлог века могуће су и студије хармонике у нашој земљи, тако да ученици имају ту могућност да се код наших изванредних стручњака усавршавају (ФМУ у Крагујевцу, АЛУ Београд, Музичка академија у Источном Сарајеву и ФМУ у Нишу). Данас хармоника постаје врло популаран инструмент јер су велике могућности инструмента, а такође и примена у свим жанровима музике.

Одсек за соло певање

Први подаци о предмету соло певање у нашој школи датирају још из прве наставне 1939. године када је и основан одсек Музичке школе «Станковић» у Земуну. Тадашњи директор, проф. др Људевит Киш, предавао је теоријске предмете, клавир и соло певање. Први наступ ученика нашег одсека забележен је на концерту одржаном 9.VI 1940. године. Од тих времена одсек се развијао и данас је један од најпопуларнијих у школи. Поред осврта на прошле епохе, чувања вокалне традиције и стилова, наше тежње су и иновације у овој уметности у складу са оним што се последњих година догађа у целом свету. Вокална уметност и ОПЕРА као њен врхунски облик, могу бити МОДЕРНИ! Пријаве за пријемни испит се подносе Секретаријату школе или Референту за ученичка питања, а одржава се у мају сваке године. Да би конкурисали, девојке НЕ смеју да буду млађе од 16, а младићи НЕ млађи од 18 година, јер се у том узрасту завршава индивидуални, природни процес сазревања гласа и укупних психо-физичких способности. На пријемном испиту стручна комисија процењује предиспозиције кандидата (интонација, ритам, хармонски слух, музикалност, глас, комуникативност…). Након успешно завршене основне музичке школе, ученици полажу пријемни испит за упис у средњу школу, а након успешно завршене средње школе ученици стичу звање Дипломираног хорског певача и могу да конкуришу на пријемним испитима на свим музичким високо-школским установама у земљи и иностранству.

Одсек за гитару

Музичка школа „Коста Манојловић“ је 1985. године међу првима отворила одсек гитаре за основну музичку школу. Отварање средње школе за гитару уследило је 1993. године. Од тада број професора и ученика стално расте. У школској 2010/2011. години школа има 6 класа гитаре које воде следећи професори: Андреј Јованић; Душан Димитријевић; Милан Димитријевић; Сретен Попара; Вера Бакиш и Горан Ковачић. Настава се одвија по прописаном плану и програму најпре у циљу развоја љубави према музици као важног дела опште културе ученика. Следећи задатак је да се талентованим и амбициознијим ученицима постави здрава техничка и права музичка основа која подразумева музички израз, које су неопходне за даљи наставак музичког школовања. По завршетку основне музичке школе ученици који желе да се даље музички образују и за које је процењено да за њих у томе постоји перспектива, полажу пријемни испит за средњу музичку школу који подразумева извођење прописаног програма на инструменту и испит из солфеђа. У средњој школи се наставља рад по прописаном плану и програму у циљу даљег оспособљавања за студије на музичким факултетима и даље професионално бављење инструментом. По завршетку средње музичке школе полаже се пријемни испит за упис на неки од музичких факултета који подразумева извођење прописаног програма на инструменту и испит из солфеђа. Одсек за гитару наше школе одржава сарадњу са „GuitarArt“ фестивалом чији је оснивач и директор бивши професор наше школе Бошко Радојковић. Наши ђаци су редовни учесници фестивала, а наши професори сваке године учествују у организацији и реализацији овог фестивала који из године у годину постаје све већи и познатији широм Европе и света као један од најбољих фестивала гитаре.

Музичка продукција и снимање звука

Одсек „Музичке продукције и снимања звука“ пружа образовање за образовни профил „Дизајнер звука“. Идеја рођена деведестих година већ прошлог века, реализована је на иницијативу нашег професора Мр. Душана Петровића и директорке Миле Лацковић. Наставни план и програм објављен је августа 2005. године у „Службеном гласнику“ Републике Србије и исте године одсек почиње са радом у нашој школи, као први у земљи. Технологија звучно-музичког процеса као и технологија компоновања и стварања музике знатно су се измениле у годинама протекле деценије. Савремени композитори свих жанрова па и композитори озбиљне музике углавном данас користе рачунаре и синтисајзере као средства у стваралачком процесу и не само као средства већ и као извор звука. Рачунар као извор звука последњих година доживео је велику експанзију. Интерес сваког ученика је увођење стваралашког начина мишљења у музичке школе који треба да повеже постојеће мужичке предмете и омогући да се музичка знања коначно практично отелотворе. Увођење нових предмета попут „Савремене хармоније са импровизацијом и оркестрацијом“ као и „Савремене МИДИ композиције и продукције“, доводе до осавремењивања већ постојећих теоријских предмета у музичкој школи.

Овај одсек ученицима ствара бољу и свестранију перспективу за бављење музиком и звуком. Омогућава им уплив у мултимедијалне области које данас доминирају са тенденцијом све већег примата: филм, ТВ, радио, позориште, рачунари, Интернет…. У свакој од ових области „Дизајнер звука“ може самостално да естетски обликује, продуцира, снима, едитује, меша-миксује па чак и компонује, аранжира и оркестрира различите звучно-музичке пројекте и процесе. Дизајнер звука може обављати послове: музичког продуцента, музичког сарадника, тонског сниматеља, тонског сниматеља музике, микромана, композитора кратких форми за радио, телевизију и друге медије. Велика предност „Дизајнера звука“ огледала би се у чињеници да само једна личност може обављати и обједињавати све или само неке од горе наведених послова и то на прави „музикални начин“. Након завршеног образовања у средњој школи, у поређењу са другим одсецима, проходност на факултете је увећана. Сем више одсека на Музичкој академији, ученици могу да конкуришу на катедри за Снимање звука при Факултету драмских уметност или Академији уметности БК, а у иностранству: Berklee College of Modern Music-Paris, France; Erich-Thienhaus institut-Detmold, Nemačka; Robert Schumann College od Music-Dizeldorf, Nemačka; Institut fur Elektroniske Music und Akustik-Grac, Austrija; Conservatoire de Paris-Francuska; Institut fur Elektroakustik, experimentelle und angewandte Music-Beč, Austrija; SAE Institute-The School of Audio Engineering-USA, Evropa.

Актив професора теоретских предмета

Теоретски одсек са солфеђом као главним предметом у нашој школи не постоји као самосталан. Актив професора теоретских предмета постоји од 1939. године, од када и сама школа. Настава било ког инструмента је увек подразумевала и наставу солфеђа, као пратећег а веома битног предмета са два часа недељно. У дугом периоду од преко пола века, своја имена у солфеђо уткали су многобројни професори, а 1979. године отвара се и средња музичка школа. Данас актив за теоретске предмете обједињује све ученике школе (око 100), јер који год инструмент да учи, ученик у основној музичкој школи мора да похађа и наставу солфеђа и хора (оркестра), а на инструменталном одсеку средње школе и наставу следећих теоретских предмета: солфеђо, теорија музике, музички инструменти, хармонија, историја музике, музички облици, контрапункт, национална историја музике и етномузикологија.

Многи свршени матуранти наше школе постају студенти на музичким факултетима на различитим одсецима: дириговање, композиција, етномузикологија, музикологија, општа музичка педагогија. Ученици наше школе учествују на такмичењима из солфеђа равноправно са ученицима теоретских одсека других школа и освајају награде, а такође уписују и факултете музичке уметности вокално-инсрументалних одсека како у земљи, тако и у иностранству, где је пријемни испит из солфеђа и теоретских предмета веома захтеван (Конзерваторијум у Паризу, Висока школа за музику у Бечу итд.). Професори теоретских предмета наше школе посећују семинаре признатих професора других школа и Факултета музичке уметности, а стално је актуелна и сарадња са теоретским активима на нивоу града и земље. Кроз наставу теоретских предмета, иако на први поглед апстрактних и сувопарних, ученици наше школе почињу да шватају музику садржајније, уче да препознају и повезују законитости онога што на својим инструментима свирају. Откривају нови свет једноставне логике којим је музика проткана, што неминовно продубљује љубав према музици коју у себи носе.

Клавирски сарадници – корепетитори

Ево шта је рекао професор Душан Трбојевић, пијаниста, у својој књизи „Размишљања о музици“ : „Шта је то, дакле, клавирски пратилац? Споља гледајући, то је особа чије је име на плакату одштампано много ситније од имена солисте; особа која на подијум излази готово непримећена, па отворивши ноте чека на дозволу солисте на почетак; особа која се на крају концерта, после благонаклоног геста упућеног његовој маленкости скромно клања; иза сцене стоји са стране, непримећена од масе честитача, а у критици су јој обично посвећене последње две реченице… Не изгледа баш атрактивно, зар не? Но, цела се слика суштински мења пред чињеницом да нема солисте који врло пажљиво не одабира свог пратиоца. Зашто? Јер му је потребан неко на кога се може сасвим ослонити, који ће умети да поднесе, подржи, инспирише, а да се при том, у сваком извођењу, осећа сасвим слободан. Према томе, премда га рефлектори јавности много мање осветљавају, пратилац је неминовност без које ни најбољи солиста не опстаје, који му омогућава постизање максимума – или му упропашћује концерт.“ Из овог увода видимо како је одговоран посао клавирског сарадника. Још колика је одговорност кад пратите најмлађег уметника, ученика?! Од оснивања школе па све до 1970. године посао клавирског сарадника обављали су наставници-професори клавира наше школе. Повећањем броја ученика, прерастањем основне музичке школе у средњу, и потреба за клавирским сарадницима је постала све већа, па су поред стално запослених ангажовани и хонорарни сарадници. Они координирају на соло певачком, гудачком и дувачком одсеку. Врхунац такве сарадње су, наравно, јавни наступи са ученицима школе, свечани концерти, домаћа и међународна такмичења. Посебно нас радује успех бивших ученика, сада познатих европских и светских уметника, јер знамо да је и наш допринос део успешног извођача-солисте.

Одсек за слепе и слабовиде ученике

Захваљујући ентузијазму, љубави и упорности проф. клавира Љиљане Николић и проф. солфеђа Милоша Лукића, музичко одељење за слепу и слабовиду децу у Земуну постало је саставни део Музичке школе „Коста Манојловић“. Одељење за музичку едукацију слепе деце и деце са оштећеним видом је почело са радом 1981. године. Многе генерације ученика су успешно завршавале музичко образовање у потпуности одговарајући на захтеве школског плана и програма. Приходима од хуманитарних акција сређен је простор у ком се одељење за слепу и слабовиду децу налази и значајно је побољшан квалитет одржавања и праћења наставе улагањем средстава у набавку свих неопходних техничких помагала – штампача за Брајеву азбуку, одговарајуће рачунарске опреме и програма, обезбеђивање нота и нотне литературе и уџбеника за слепе и слабовиде ученике. Једна од најважнијих специфичности наше школе јесте управо у успешној реализацији наставе на овом одељењу и постизању запажених резултата које су ученици до сада остварили. Ученици одељења за слепе и слабовиде савлађују школски план и програм у истоветном обиму и имају равноправан статус са вршњацима здравог вида (интегрисано образовање). Такође, ученици имају могућност учествовања на свим такмичењима и у свим школским наступима и активностима као и остали ђаци. Пре уписа у нижу музичку школу, ученици похађају двогодишње припремно образовање у издвојеном одељењу «Вељко Рамадановић» у улици Цара Душана 143 (телефон школе 198-776). За припремни разред ученици се пријављују почетком школске године проф. Ивани Бусанчић. У припремном разреду се похађа настава солфеђа и инструмента. У току похађања припремног разреда ученици развијају своје музичке способности и припремају се за савлађивање програма ниже музичке школе. За потребе ове деце школа поседује софтвер и штампач за Штампање нота на Брајевом писму, једина на територији Србије. Пријемни испит за средњу музичку школу ученици одељења за слепе и слабовиде полажу по истим критеријумима, програмима и у истим роковима као и остали ђаци. По успешном завршетку средње музичке школе ученици стичу услове за проходност на факултете музичке уметности, односно могућност наставка музичког усавршавања на свим високим музичко школским установама, те између осталог и могућност да постану професорски кадар који би вероватно много квалитетније и са бољим познавањем проблематике рада на одељењу за слепе и слабовиде ученике омогућио потпуно адекватан педагошки рад.

Опште образовна настава

Општеобразовна настава МШ ”Коста Манојловић” одржава се у просторијама ОШ ”Лазар Саватић” на Земунском кеју. Ова основна школа има своју фискултурну салу, велико школско двориште и студио за мултимедијалну наставу који су на располагању и ученицима наше школе. Општеобразовна настава одржава се понедељком, средом и петком у поподневној смени која почиње од 13,45. У току школске године организују се посете музејима, позоришту и друге ваннаставне активности у зависности од понуде и могућности. Када временски услови и распоред ђачких обавеза то дозволи, ученицима се на крају школске године организује једнодневни излет у околину Београда или у неки ближи град. Ученици након завршетка наше школе имају пролазност на уметничке факултете и факултете друштвеног смера.