У оквиру Земунских музичких вечери, поводом 95. рођендана Војислава Бубише Симића, живе легенде српског и југословенског џеза, биће одржан концерт под називом „Неиспричане приче“.
Концерт организују Андреј Јањетовић и МШ „Коста Манојловић“ у Земуну.
Учествоваће професори и ученици МШ „Коста Манојловић“ са гостима; Сузаном Петричевић, глумицом Народног позоришта, Бобаном Ђорђевић, џез певачицом и другим џез музичарима.
Концерт ће бити одржан у 19:30х у сали МШ „Коста Манојловић“ у Земуну.
Ово ће бити једно весело путовање у свет џеза.

Војислав Симић, познатији као Бубиша, рођен је 18. марта 1924. године у Београду. Иако га публика зна као диригента џез оркестра РТВ Београд са којим је провео преко три деценије, то не значи да је он само џез музичар. Напротив, Војислав Симић је изузетно образован, свестрани музичар који се осим у џезу доказао и у осталим музичким жанровима (симфонијска, хорска, дечја музика).

Војислав долази из старе београдске породице.Други светски рат је дочекао сасвојим родитељима, Драганом и Цацом, и сестром Анушком у Косовској улици у Београду. Матурирао је у Другоj Мушкој Гимназији и дипломирао дириговање на Музичкој Академији (ФМУ) 1954. године код професора Предрага Милошевића. Иако се током студија није опредељивао за позив џез музичара, Војислав Симић је после рата 1946. године основао аматерски џез оркестар „Динамо“ и тако постао утемељивач првог Биг Бенда у Србији.

Од 1953 – 1985. године је био диригент џез оркестра РТВ Београд са којим је пропутовао скоро целу Европу што тај оркестар чини јединим на свету који је за време хладног рата свирао и на истоку и на западу. Оркестар је сматран гласницима џеза у источном блоку јер је тамо свирао џез пре американаца. Рецимо, Бени Гудмен је дошао у СССР тек пар година после џез оркестра РТБГ.1960. године у француском месту Жуан Ле Пен, на првом европском џез фестивалу, џез оркестар (тада РТБГ) под вођсвом Бубише Симића је освојио 1. награду са Бубишином композицијом „SalutetoCountBasie“ што је тада сматрано сензацијом.Током свог дуготрајног рада са оркестром неговао је лежерни, „бејзијевски“ стил.

Иако је џез његова права љубав, Бубиша је увек волео духовну музику, као и традиционалну народну музику Балкана, и први је композитор у Србији које је урадио џез обраде традиционалне народне музике још 60их година, пре него што је овај жанр, назван Етно џез, ушао у моду. Велики је заљубљеник у позориште и дуги низ година био jе гост диригент у Позришту на Теразијама, аранжирајући и диригујући мјузикле, као Кабаре, Мој дечко, Мала Флорами и др. Дириговао је и хоровима и симфонијским оркестрима, писао стручне чланке о музици, као и музичке критике и путпописне репортаже. Његова љубав према деци, као и према песмама Чика Јове Змаја, довела је до прелепих дечијих песама, сарадњи са хором „Колибри“ и незаборавној ТВ серији „Невен“.

Поред великог композиторског опуса, Бубиша је написао и 5 књига у којима пише о историји и настанку џеза на овим просторима као и о једном сад већ прошлом, можда хуманијем времену од садашњег.

Био је председник Удружења композитора Србије, као и председник Удружења џез музичара. Носилац је Ордена Рада са Златним Венцем и Ордена Беочуг града Београда, као и награде за животно дело Радио Телевизије Србије.

Могло би се рећи да без Бубише не би било Душка Гојковића, Лале Ковачева, Стјепка Гута и великог броја других сада познатих џез музичара.Војислав Симић данас живи у Београду са супргом. Има две ћерке,троје унучади и једног праунука.