Са дубоком тугом и неверицом опраштамо се од наше драге колегинице Еме Мирчетић, која нас је прерано напустила. Отишао је изузетан педагог, посвећна уметница и особа ведрог духа, чија је енергија, ентузијазам и искрена љубав према музици оставила неизбрисив траг у срцима свих који су имали срећу да је познају.
Ема Мирчетић рођена је 1976. године у Београду. Основно и средње музичко образовање стекла је у Музичкој школи „Др Војислав Вучковић“ у Београду, а студије наставила на Академији уметности у Новом Саду, у класи проф. Лауре Леваи‑Аксин.
Своју педагошку мисију започела је још током студија, 1996. године, у Музичкој школи „Вук Караџић“ у Лозници, где је дала немерљив допринос развоју флауте и музичког живота тог града. Кроз бројне концерте и активности, несебично је радила на промоцији инструмента и подстицању младих талената. Њени ученици су освајали значајне награде на домаћим и међународним такмичењима и са великим успехом настављали своје школовање, што је најлепша потврда њеног преданог рада.
Од 2018. године свој педагошки пут наставља у Музичкој школи „Коста Манојловић“ у Земуну, где је била ослонац и инспирација како ученицима, тако и колегама. Као активан члан дувачког одсека, својим знањем, идејама и неисцрпном енергијом значајно је унапређивала заједнички рад.
Вођена жељом да се српски композитори снажније афирмишу, од 2020. године била је члан организационог одбора Zemun International Music Competition (ZIMC), где је дала велики допринос развоју и угледу фестивала, увек радећи са пуним срцем и вером у снагу музике.
Ема је била више од колегинице — била је пријатељ, покретач и светла тачка сваког колектива ком је припадала. Њен осмех, професионалност и племенитост остаће трајно са нама, у нашим сећањима, у музици коју је волела и у генерацијама које је обликовала.
Почивај у миру, драга Ема. Твој траг је дубок и вечан.
