Животни сан наше изузетне ученице клавира Искре Миленковић је да постане велика пијанисткиња. Рођена је као једна је од аранђеловачких тројки рођених одложеним порођајем, првим у Србији. Због превременог рођења и боравка у инкубатору остала је потпуно без вида. Своју љубав према музици је показала још као мала и са три ипо године је кренула на прве часове клавира у Аранђеловцу. Пошто јој је 100 % оштећен вид професорка клавира из Аранђеловца предложила је родитељима да је упишу у Музичку школу “Коста Манојловић” у Земуну, јер је то једина школа у Европи која има организовано музичко одељење за слепе и слабовиде особе. Са навршених 6 година почиње да учествује на такмичењима и осваја значајне награде у конкуренцији старијих од себе и деце без икаквог хендикепа. До сада је освојила преко 20 награда, већином првих.
Поред свирања клавира Искра се бави и спортом. Воли да трчи, плива и клиза. Истрчала је трку задовољства на 31. Београдском маратону, као и полумаратон на 32. Београдском маратону и тиме показала да никакав недостатак не треба никоме бити препрека која би нас спутала да остваримо своје снове, поставши једна од најмлађих особа са инвалидитетом којој је то пошло за руком. Проглашена је једним од Хероја 32. Београдског маратона. Истрчала је и 10. Ноћни Новосадски полумаратон , као и 7. Панчевачки полумаратон, полумаратон у Чачку, Свилајнцу и Први Српски маратон у Беодраду.
Такође, жели и да се бави хуманитарним радом. Има много циљева и самим тим жели да покаже да свако може остварити свој циљ ако то жели, ако се не предаје и ако тежи за њим.
