Анастасија Холц је рођена је 31. јула 1990. године у Београду. Завршила је основне, мастер и специјалистичке студије из клавира, као и основне, мастер и специјалистичке студије соло певања и специјализацију из камерне музике (одсек соло певања) на Универзитетима у Београду и ФИЛУМ у Крагујевцу, као и Институту за културу у Москви. Одсек за соло певање, основне студије завршила је на два Универзитета, у Београду и Крагујевцу упоредо у класи професорке Јасмине Јасне Шајновић, првакиње Опере Народног позоришта у Београду. У Москви је студирала у класи заслужене Народне уметнице Људмиле Васиљевне Сафонове и заслуженог Народног уметника Владимира Селивохина. Докторант је на Академији уметности у Новом Саду у класи професорке др Милице Стојадиновић.
На Академији лепих уметности била је Студент генерације (клавирски одсек) где је завршила студије по убрзаном програму одлуком Министарства просвете. Такође је и гимназију “Патријарх Павле” (раније “XV београдска гимназија”) завршила по убрзаном програм.
Постдипломске студије (Мастер академске и Специјалистичке завршила је са просечном оценом 10,00 на оба одсека, укључујући и одсек за камерну музику). Похађала је и велики број мајсторских курсева у класи професора и заслужених уметника РФ: Елена Кузњецове, Иље Чудњецова, Владимира Селивохина, Александра Султанова, Људмиле Сафонове, Марије Лилије Бертоле. Студирала је на Правном факултету Универзитета у Београду основне академске студије.
Прву међународну награду освојила је 1998. на пијанистичком такмичењу “ Николај Рубинштајн“ у Паризу, након чега су уследиле бројне награде попут такмичења “Paul Harris”, “Isole Boromee” (Гран-При)” Dino Ciani” (Гран-При) 2006, 2007, 2008 (Италија)…
На Смотри музичких талената, одржаној 2011. године у Сремским Карловцима, изабрана је као један од најперспективнијих младих уметника за подршку Министарства културе у даљем уметничком раду за одсеке клавир и соло певање. У сезони 2010/2011. примљена је у Оперски студио Опере и театра “Мадленианум” који је водила примадона Бисерка Цвејић. Године 2011. учествовала је на Конгресу пијаниста Међународне Асоцијације EMSY у Санкт Петербургу где је имала низ концерата – солистичких реситала и наступа са другим младим пијанистима. Исте године постала је стипендиста Фонда” Доситеја”. 2011. освојила је лауреате, прво место на Фестивалу словенске музике у Москви (Русија) – категорија клавир чиме је уједно постала и први такмичар награђен са простора бивше Југославије. 2012. освојила је Гран-при на Фестивалу словенске музике у Москви – категорија оперско соло певање. 2012 године освојила је прво место на Међународном такмичењу “Петар Коњовић” у Београду. 2014 постаје члан оперског студија, а затим и солиста „Центра за оперске певаче Галије Вишњевскаје“, који је водила примадона Људмила Сафонова. Од 2016. године најмлађи је члан жирија на Фестивалу словенске музике у Москви у категоријама клавир, клавирски ансамбли и соло певање. Члан је жирија на такмичењу младих музичара у Артеку, од 2018. године као и такмичења у Србији попут: Републичко такмичење соло певача, Републичко такмичење камерне музике, Смотра музичких талената, Међународно такмичење „Петар Коњовић”, Међународно такмичење „Angel voice”, Међународно такмичење „Sirmium music fest”, Међународно такмичење младих музичара „Соната“ у Литванији, Такмичења „Mлади виртуози“ у Риги (Летонија), „Вера Ковач Виткаи“, Међународно такмичење у Новом Саду.
Наступала је у оперским театрима: Театар Павла Слоботкина у Москви (Нова опера), Опера и театар Мадленианум у Београду, Народно позориште у Београду, Српско народно позориште у Новом Саду, Театар опере и балета у Бишкеку, Театар опере и балета у Алмати, Баљшој тетар Минск, Оперски театар града Ижевск, Оперски центар Галине Вишњевскаје у Москви, Оперски и драмски фестивал Кусково у Москви, Баљшој театар Москва (мала сцена 2012), Театар опере и балета у Ташкенту, Театар Опере и балета у Скопљу, Палас театар на Кипру .
Сарађивала је са: Филхармонијом Белорусије, Филхармонијом Удмуртске републике Уметничким ансамблом МО Србије „Станислав Бинички“, Филхармонијом Борислав Пашћан, Евроазијским симфонијским оркестром, Филхармонијом Бишкека, Филхармонијом Даугавпилса.
Сарађивала је са диригентима: Вјачеславом Бортновским, Николајем Роготјевим, Никосом Ефтхимиадисом, Нуртбеком Полутовим, Аљександром Павловим, Алијем Аљписбајевим, Ајварсом Броксом, Робертом Мађом, Франческом Колосантом, Пелопидас Мавропулосом, Сергејем Титовим, Александром Каљинином, Адријаном Мораром, Дејаном Савићем, Андреом Салинасом, Зорицом Митев-Војновић, Павлом Медаковићем, Игором Митровићем, Миодрагом Јаноским, Ђорђом Павловићем, Александром Којићем, Катарином Божић, Станком Јовановићем, Ана-Зораном Брајовић, Дијаном Цветковић, Срђаном Сретеновићем.
Учествовала је на оперским фестивалима на Артеку (Русија), у Москви „Кусково“, у Мирском замку „Бел-бранд“, Пинску и Гродну (Белорусија), у Бишкеку „Бел-бранд“
(Киргистан), Алмати (Русија), Ижевску „Бел-бранд“ (Русија), Даугавпилсу „РестАрт“ (Летонија), Скопљу „Скопско лето“(Македонија) , „Врњци“ РС, 38 и 40 Фестивала класичне музике „Кардитса“(Грчка) и 38 фестивала класичне музике у Трикали (Грчка).
Године 2016. постала је Лауреат BelBrand Award музичког признања у Минску, такмичења музичара Евроазије. 2020 године освојила је Гран-При на међународном такмичењу Вера Ковач Виткаи у Новом Саду.
Наступала је за Дмитрија Медведева, Светлану Медведеву, Дмитрија Лукашенка, Сергеја Шојгуа, Биљану Шахриманјан…
Ванредни је професор и Продекан за међународну сарадњу на Академији уметности Универзитета Слобомир П у Бијељини. Од јуна 2019 године је предавач и почасни члан БЛС мреже Кинеских Универзитета и културних пројеката са Европским седиштем у Минску. Од октобра 2020. године почасни је доктор и професор на Академији за уметност и музику “Есперанс” у Стразбуру. Председник је Управног одбора Удружења музичких и балетских педагога Србије као и члан је стручне комисије оперско соло певање. Члан је Удружења музичких уметника Србије (УМУС). Уметнички је директор Међународног такмичења младих пијаниста Владимир В. Селивохин у Београду, Међународног такмичења „Фестивал словенске музике Београд“, такмичења „Канто вене“. Један је од оснивача Удружења за младе уметнике М. А. Артистс Манаџмент са седиштем у Београду. Члан је организације за заштиту интелектуалне својине BelBrand у Минску. Недавно је прославила 10 година уметничке каријере са Уметничком ансамблом МО „Станислав Бинички“ у Београду.
Дина Хаџиомеровић рођена је 1981. године у Београду. Основну и средњу музичку школу “Коста Манојловић” похађала је у класи проф. Биљане Поповић и проф. Жељке Симановић. Студије је уписала са шеснаест година на Факултету музичке уметности у Београду. Дипломирала је 2003. године са највишом оценом из главног предмета – клавир, у класи ред. проф. мр Нинослава Живковића, а затим је уписала магистарске студије у класи ред. проф. мр Невене Поповић. У току студија била је ангажована као демонстратор на Катедри за клавир Факултета музичке уметности и као стручни сарадник у настави на истој катедри.
Магистрирала у класи професора мр Нинослава Живковића, а 2021. је докторирала на одсеку за клавир на ФМУ, на теми “Стилски и пијанистички аспекти одабраних дела Балакирјева, Чајковског, Скрјабина и Рахмањинова”, у класи ред. професора, др ум. Маје Рајковић са просечном оценом 9,93.
Као солиста и у камерним ансамблима, наступала је у свим еминентним салама у Београду (Велика сала КНУ, Галерија КНУ, Скупштина града, Београдска филхармонија, галерија САНУ, Прогрес, Артгет, СКЦ, Мадленијанум…), Новом Саду (Синагога), као и у осталим градовима широм Србије; и као солиста и у камерним ансамблима. Одржала је низ реситала у иностранству: Француска, Чешка, Италија, Црна Гора.
Усвршавала се на домаћим и интернационалним курсевима које су водили истакнути професори, међу којима су: Владимир Овчињиков, Александар Маџар, Пол Гулда, Реланд Келер, Рубен Далибалтајан… Као солисткиња Дина Хаџиомеровић је освојила бројне награде на престижним, домаћим и међународним такмичењима у Србији, Француској, Италији и Чешкој.
Остварила је и запажене резултате и на пољу камерне музике у саставима са виолистом Немањом Марјановићем и виолинисткињом Маријом Миситом, са којима је наступала на неколико концерата, а у клавирском дуу са Саром Вујадиновић је наступала неколико година. Одржале су велики број концерата од којих се посебно издваја реситал на World piano conference, у Новом Саду, на којем су представљале Србију.
Активно наступа са оперском дивом Анастасијом Холц са којом је одржала низ концерата у престижним салама.
Од 2002. године запослена је у МШ „Коста Манојловић“ као клавирски сарадник, а од 2014. године почиње да се бави и педагошким радом у МШ „Коста Манојловић“ у Земуну. За само осам година у њеној класи дипломирало је чак десет ученика, од којих је седам опредељених за клавир положило пријемне испите на високо школским музичким установама као што су: ФМУ у Београду, АУ у Новом Саду, Royal Conservatory of Music „Glen Guld“ у Торонту, као и Royal College of Music у Лондону. Током њеног педагошког ангажмана, ученици из њене класе су освојили преко 100 награда на домаћим и међународним такмичењима. Дина Хаџиомеровић је више пута је награђивана за свој педагошки рад годишњим наградама школе, као и специјалним признањима за педагошки рад на домаћим и међународним такмичењима.
Учествовала је у раду жирија на такмичењима: “Фестивал словенске музике”, Републичко такмичење клавирских дуа, Смотра музичких талената, Међународни фестивал у Убу, Међународно такмичење “Владимир Селивохин”, Међународно такмичење УЉУС, Смедерево…
Ауторка је пројекта који је обухватао аранжирање и премијерно извођење композиције за 16 руку, на два клавира, коју је извела заједно са одабраним ученицима и студентима на КНУ.
У јуну, 2021. године, Дина је одржала свој завршни докторки реситал у Великој сали КНУ.
Од септембра 2022. почиње да ради као виши асистент на Академији уметности Универзитета Слобомир П у Бјељини.
ПРОГРАМ
С. Рахмањинов: Все отнял у меня
П. И. Чајковски: Ночи безумные
С. Рахмањинов: Весенние воды
П. И. Чајковски: Отчего
С. Рахмањинов: Фонтан
С. Рахмањинов: Ария Земфире „Алеко“ „Старый муж“
П. И. Чајковски: Ни слова о друг мой
А. Власов: Фонтану Бахчисарайского дворца
Г. Сметанин: Как на этой на долинке
С. Рахмањинов: Отрывок
С. Рахмањинов: Полюбила я
П. И. Чајковски: Хотел бы в единое слова
„Види свет очима музике“
