После 25 година, Музичка школа „Коста Манојловић“ обнавља манифестацију „Земунске музичке вечери“.
„Земунске музичке вечери“ су започеле 1. септембра 1961. године на иницијативу професора виолине Миливоја Ивановића, који је дао и назив и осмислио амблем ове манифестације. За организацију, вођење програма и представљање уметника до 1991. је најзаслужнија проф. клавира Зора Костић која је са великом љубављу радила уз подршку тадашњег директора школе „Коста Манојловић“ Бојане Ристић, а касније Мирослава Вукајловића, Предрага Андровића и Дејана Марковића. У организацији концерата са Зором Костић је радила наставница хармонике Милева Гавран.
Захваљујући разумевању СИЗ-а за културу одобрена су материјална средства за почетак сарадње са концертном агенцијом „Југоконцерт“ 1972.године. Концерти су планирани по циклусима, 10 концерата за једну концертну сезону. Комисија за организацију концерата у сарадњи са Југоконцертом вршила је селекцију домаћих и иностраних извођача светског реномеа.
Од 1961. до 1991. године одржано је око 300 концерата. Наступили су страни и наши солисти, камерни састави и ансамбли из 16 земаља Европе, као и из далеких земаља: Јапана, Кубе, Шри-Ланке и САД.
Навешћемо нека имена наших и страних уметника који су наступали на земунским музичким вечерима: Зорица Димитријевић, клавир; Мирослав Лангаловић, бас; Андреја Прегер, клавир; Јован Јовичић, гитара; Владимир Крпан, клавир; Бранко Пајевић, виолина; Виктор Јаковчић, виолончело; Франсоаз Јаковчић, виолончело; Бреда Калеф, мецосопран; Петар Тошков, виолина; Иванка Симоновић-Секви, клавсен; Игор Озим, виолина; Андраш Шиф, клавир; Дубравка Тошић, клавир; Арбо Валдма, клавир; Ферн Рашковић, виолина; Анте Гргин, кларинет; Александра Ивановић, мецосопран; Урош Пешић, виолина; Љиљана Вукајловић, клавир; Бисерка Цвејић, сопран; Трипо Симонути, виолина; Жика Јовановић, клавир; Алемко Белоти, виолина; Душан Трбојевић; клавир; Николај Петров, клавир (СССР); Муцико Учиде, клавир (Јапан); Владимир Крањев, клавир (СССР); Бернар Мишлен, виолончело (Француска); Марина Јашвили, виолина (СССР); Александар Слободјаник, клавир (СССР); Рохан де Сарам, виолончело (Шри Ланка); Олег Кaган, виолина (СССР); Григориј Соколов, клавир (СССР); Ирина Бочкова, виолина (СССР); Хорхе Луис Прац, клавир (Куба); Рудолф Керер, клавир (СССР); Џералд Робинс, клавир (САД); Риеко Катсумата, алт (Јапан); Ксенија Јанковић, виолончело; Миленко Стефановић, кларинет; Фридрих Липс, хармоника (СССР); Милица Барић, харфа; Тахир Куленовић, флаута; Јокут Михаиловић, клавир; Наташа Вељковић, клавир; Кемал Гекић, клавир; Константин Богино, клавир; Миомира Витас, сопран; Александар Вујић, клавир; Игор Ласко, клавир (СССР); Јован Колунџија, виолина; Димитри Фампас, гитара (Грчка); Вера Огризовић, гитара; Драган Лазић, обоа; Ирина Арсикин, сопран; Гордана Јевтовић, сопран; Маја Јокановић, виолина; Рита Кинка, клавир; Александар Маџар, клавир; Александар Сердар, клавир; Марко Јосифоски, виолина; Матеја Маринковић, виолина, Стефан Миленковић, виолина; Светлана Сердар, сопран; Ненад Лекић, клавир; Сретен Крстић, виолина; Владимир Жикић, кларинет; Љубиша Јовановић, флаута; Зоран Миленковић, виолина; Јасминка Станчул, клавир; Оливера Ђурђевић, клавир; Љиљана Кршљанин, клавир; Милица Поповић, сопран; Истра Печвари, клавир и многи други.
Поред солиста наступали су реномирани страни и наши камерни састави из СССР, Немачке, Француске, Енглеске, Пољске, Белгије, Аустрије, Румуније, Кине: Квартет „Шостакович“ (СССР), Земунски гудачки квартет, Београдски дувачки квинтет, Воклани октет „Галус“ – Љубљана, оркестар „Душан Сковран“ са диригентом Живојином Здравковићем и Александром Павловић, ансамбл „Ренесанс“, камерни оркестар „Про музика“, диригент Ђура Јакшић; хор београдских мадригалиста са диригентом Душаном Миладиновићем, камерна опера студената ФМУ Београд и други.
На „Земунским музичким вечерима“ гостовале су и музичке школе из иностранства: Музичка школа „Шопен“, Варшава – Пољска, „Јон Виду“, Темишвара – Румунија; Музичка школа Катовице – Пољска, Музичка школа „Владимир Желенски“, Краков – Пољска као и музичке школе из Белгије, Француске и Аустрије
