Васкрсење није само обичај и традиција. То је тријумф живота над смрћу и обраћа се најважнијој бризи нашег поколења: страхом пред лицем смрти. Читава наша култура, од ибезумљености материјалним благостањем до изазова да се клонирамо обликована је жељом да се порекне стварност смрти, ако не и да се од ње побегне. За већину људи смрт представња крајње поништавање сваког њиховог достигнућа, слике о себи, самог њиховог постојања. Међутим, обећање Васкрса, и чудо Васкрсења обећање је живота изван смрти, живота без краја.Суштина Васкрсења није само прекид континуитета смрти, није само пука будућа нада него испуњење нашег створеног постојања изван границе физичке смрти.

Православни хришћани  радосно прославњају испуњено Христово обећање(да ће га људи разапети и да ће посе три дана васкрсути) -Васкрсење Христово или Васкрс. Први хришћани су овај празник називали Пасха. Од јеврејске речи:„pesach”- прелазак.То јепрелазак из смрти у живот пун  радости.Узападној цркви овај празник првобитно је носио назив:„dominica resurrectionis“.

 

Васкрс по јулијанском календаруславе Руска, Српска, Грузијска, Константинопољска, Грчка, Бугарска, Јерусалимска и друге православне Цркве.Тада се у храмовима скидају олатарске двери да би се показало да је Христос васкрсењем победио смрт и отворио рајска врата која су била затворена још од Адама и Еве.Свештеници носе одежде изразито беле боје и све у храмовима мора бити у белом (бела је симбол божанства и бесмртности). Људи се за овај празник поздрављају са Христос Воскресе – Ваистину Воскресе. Цела недеља празника зове се Светла недеља и тада се певају радосне васкрсне химне.Због значаја који Васкрс има за православну веру,свака недеља у току године посвећена је њему и свака недеља је мали Васкрс. Убраја се у покретне празнике и слави се после јеврејеске Пасхе, у прву недељу после пуног месеца који се догађа на сам дан пролећне равнодневнице, или непосредно после ње, никад пре равнодневнице. Васкрс најраније може да буде 4.априла, а најкасније 8.маја по новом календару.На првом Васељенском сабору у Никеји 325.године, одлучено је да се Васкрс свуда празнује истог дана, пошто се испуне три услова:после пролећне равнодневнице, прве недеље после јеврејске Пасхе и после првог пуног месеца.

Према црквеном предању, Христос је разапет и погубљен у петак, суботу је прележао у гробу, aу недељу зором осетио се снажан земљотрес и анђео Божји одвалио је гробни камен.Римски стражари који су чували гроб су попадали као мртви а Христос је васкрсао. Према усменом предању које нам је остало од св.Апостола, Христос се после васкрсења јавиосвојој мајци, Богородици Марији, јер је она највише оплакивала његово страдање и смрт.

По писаном црквеном предању, на Васкрс је прво Марија Магдалина срела Христа, апотом се он указао својим ученицима.Само ученик Тома, који је био одсутан, није одмах поверовао да је Христос васкрсао па је морао лично да се увери. Отуда у народу узречица: Неверни Тома. Васкрслог Христа видело је између 150-500 људи.

Радост празника употпуњују и лепи обичаји.На Васкрс се куцамо шареним јајима уз поклик Христос васкрсе-Ваистину васкрсе. Овоме се посебно радују деца. О употреби црвених јаја постоје два предања:

  1. Марија Магдалина, једна од Христових ученица, пружила је једно црвено јаје римском цару Тиберију и рекла му Христос воскресе.
  2. На причу да би Христос евентуално могао устати из запечаћеног гоба окруженог римском стражом, Понтије Пилат је са ругањем додао да се то може догодити кад кокошке буду снеле црвена јаја. У недељу су врло рано све кокошке у Јерусалиму снеле црвена јаја. Марија Магдалина је накупила котарицу јаја и однела Потију Пилату.Тако је црвено јаје постало симбол васкрсења. Црвена боја је сибол мучеништва, али и живота. Древна предања кажу да на овај дан треба опростимо свима са којима смо били у завади.

Бранислав Љубинковић

Вероучитељ МШ „Коста Манојловић“